HVALA ZA RADOST

Danas me na stolu docekao koverat, zuti, sa mojim imenom, a unutra RADOST. Bas kao i pre dve nedelje, bas kao i pre nepunih godinu dana, kada sam mislila da su me svi napustili, nepravedno prezreli, stigla je jedna divna knjiga puna utehe, bas kao i mnogo puta na susretima ili u postanskom sanducetu.
Mislim da sam stvarno postala zavisnik od neta. To je ta nova bolet zavisnosti. Donela mi je par neprijatnosti, koje su dugo bolele, ali mnogo, mnogo vise RADOSTI.
Virtuelno poznajem puno divnih ljudi, uvek su imali razumevanja za mene, podrzavali me u radu, saosecali u mojim brigama.
Imala sam cast i zadovoljstvo da neke od njih licno upoznam. Nisu me razocarali, bas su takvi kako sam ih zamisljala, prijatni, jednostavni i tako bliski, uvek sam imala osecaj da srecem nekoga koga dugo, dugo poznajem, kao da to nije prvi susret u RL. Nadam se da su tako i oni osecali.
Zato mislim da je red da istaknem da sam dobila divnih poklona, rukotvorina mojih prijatelja, kreativaca. Svi su prelepi i izuzetno dragi.
Jedna divna slika, sa razmene poklona na ZK, koju, sram me bilo, nisam jos uramila, jedan prelep bros i pletena kapa na swapu, na KK, uspomena na dragu osobu, koja mi je i sada prijateljica, staklene minijaterne figurice i srca, prelepe mindjuse za moje cerke, visuljci za telefon, puno dragih SITNICA.
Ne moze sve da stane u jedan post, molim da mi ne zamere oni ciji pokloni nece biti ovde prikazani, nisu mi manje dragi. Pisem impulsivno, podstaknuta onim kovertom radosti sa pocetka price, nemam dovoljno vremena da sakupim sve na jednom mestu, nesto je kod cerki...nose, pozajmljuju od mene, kombinuju...a sada ih mrzi da traze, imaju preca posla, eh, sto je mladost.
Ponosim se sto sam dobila prvi rad od rolata nase drage Radice, sa ponosom ga nosim cesto, moja boja, draga uspomena, pruza mi osecaj topline, razumevanja i mudrosti.Fotografiju zelene ogrlice, stavicu na kraju (uopste mi ne ide kombinovanje, malo teksta, pa fotografija).
Swap sa MRR, sa temom cokolada, za moju tehniku je bio tezak zadatak, ali zato nije za dragu Milenu, od nje sam dobila divnu ogrlicu, kombinacija heklanih perli i cokoladica od fima, cesto je oko mog vrata.
Na dan prethodne Mode za poneti, sastale se divne zene, sa jednog divnog foruma i tada sam dobila ove prelepe ogrlice-medaljone od moje drage Saske, mile i tihe dobre dusice, koja mi je mnogo puta pomogla toplim recima, paznjom i razumevanjem. I jednu divnu, veoma jaku knjigu.
Na toj istoj Modi za poneti, za mene je draga Cayca, spremila narukvicu, da je kompletiram sa ogrlicom, koja je takodje njen rad, radost je utoliko veca kad je neocekivana.
Nakon pomenute knjige-utehe u teskim trenucima, jednog prelepog dana, povodom mog 51. rodjendana, na stolu me cekao paket, a u paketu divna kutija, koju sam videla na blogu: Za jednu dragu osobu, i komentarisala njenu lepotu, ne sluteci da sam ja ta osoba. Skakala sam od radosti...
I evo me kod danasnjeg koverta, od net poznanice Mery, ne znam cime sam to zasluzila, bas nju sam vrlo malo znala, malo pratila njen rad, a verujte i pogledajte, radi savrseno.

Ne bi bilo lepo da sam dobijala poklone i cutala...zelim da se pohvalim svima.
Zelim da se zahvalim svima.
Od srca, iz dubine svoje duse...Hvala!
Dolaze praznici i vreme darivanja, stoga imam ideju, ali o tome u nekom od narednih postova.